Tužba zbog smetanja svojine koju podiže vlasnik protiv svakog lica koje ga uznemirava u vršenju prava svojine, bilo isticanjem nekog prava na stvari koja je predmet svojine bilo faktičkim radnjama.
Ovu tužbu može podići samo vlasnik ili suvlasnik stvari, a cilj tužbe je prestanak pravnog ili faktičkog uznemiravanja. Tužilac je dužan samo da dokaže da je uzmemiren u vršenju svog prava, dok ne mora dokazati da tuženi nema pravo koje vrši.
Nije bitno da li tuženi vrši smetanje namerno ili u uverenju da zaista ima pravo na smetanje odn. ograničavanje svojine tužioca. Ako se tužbeni zahtev usvoji, presudom sud zabranjuje dalje smetanje, ali može i dosuditi naknadu štete tužiocu ukoliko je radnjom uznemiravanja prouzrokovana šteta tužiocu. Ova tužba ne podleže zastarelosti.