Kleveta je kao krivično delo u Krivičnom zakoniku Srbije postojala sve do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine, kada je član 171. KZ izbrisan i na taj način izvršena dekriminalizacija krivičnog dela klevete. Kleveta je spadala u krivična dela protiv časti i ugleda, čije se gonjenje preduzimalo po privatnoj tužbi, a za koje su bile predviđene isključivo novčane kazne.
Radnju izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela činio je onaj ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu. U krivičnom zakonodavstvu Srbije se, u grupi krivičnih dela protiv časti i ugleda, zadržalo krivično delo uvrede, koje se takođe goni po privatnoj tužbi i za koje je predviđena novčana kazna. Vređanje se najčešće čini rečima (usmeno ili pismeno), ali u širem smislu moguće je izvršenje i gestom ili nekom drugom radnjom.
Bitno je naglasiti da uvreda neće biti kažnjiva ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da nije učinjeno u nameri omalovažavanja. Ukoliko je uvređeni uvredu uzvratio, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.