Valtazar Bogišić bio je istoričar prava, ministar pravde Crne Gore, profesor i pravnik, koji je ostvario veliki doprinos razvoju pravne nauke. Izučavao je pre svega običajno i uporedno pravo, ali je bio vrsan poznavalac i građanskog prava uopšte.
Najveću slavu Bogišić je stekao 1888. godine kada je proglašen Opšti imovinski zakonik za knjaževstvo Crnu Goru, koji je, na zahtev knjaza Nikole Petrovića, upravo on sastavio. Rad na zakoniku trajao je 16 godina, tokom čega je Bogišić obilazio narod i sprovodio ankete kako bi bolje razumeo njihove običaje. Zakonik odlikuje i originalna sistematika. Sastojao se iz šest delova (opšti deo, stvarno pravo, ugovorno pravo, odštetno pravo, statusno pravo, objašnjenja). Zanimljivost koja je prvi put primenjena baš kod ove kodifikacije jeste glava 8 šestog dela tzv. „Razdio VIII – neke zakonjačke izreke i postavke“. U toj glavi zakonika stoje pravne izreke, uglavnom preuzete od klasičnih rimskih pravnika (Ulpijan, Gaj, Paul) pisane narodnim jezikom.
Neke od tih izreka su: „Što nije zabranjeno, može da ne bude pošteno“ (čl. 999)., „Ni svojim se pravom služit nemoš, tek drugom na štetu il dosadu“ (čl. 1000), „Ko od čega korist ima, treba i teret da nosi“ (čl. 1001.), „Što se grbo rodi, to vrijeme ne ispravi“ (čl. 1006.), „Pravdi je nasilje najgori protivnik“ (čl. 1011), „Najveća je nepravda kad ko od zla dela svog još i korist kakvu ima“ (čl 1028). Ovaj Zakonik imao je veliki uticaj na pravnu teoriju, sudsku praksu i zakonodavstvo. Umro je 24. aprila 1908. godine u svojoj 73. godini.